Када се говори о квалитету образовања у некој земљи, један од најважнијих међународних показатеља су ПИСА тестови. ПИСА (Programme for International Student Assessment) је међународно истраживање које организује Организација за економску сарадњу и развој (OECD) са циљем да процени колико су петнаестогодишњи ученици спремни за живот и рад у савременом друштву. Истраживање се спроводи сваке три године у више од осамдесет земаља света.

За разлику од класичних школских тестова, ПИСА не проверава колико су ученици запамтили градиво из уџбеника. Уместо тога, испитује се способност ученика да стечено знање примене у стварним животним ситуацијама. Циљ је да се утврди да ли ученици умеју да размишљају, анализирају, решавају проблеме и критички процењују информације.

Тестирају се три области: читалачка писменост, математичка писменост и научна писменост. Сваки циклус има једну доминантну област. У истраживању ПИСА 2022. године главни фокус био је на математици.

Тест решавају ученици узраста од 15 година, без обзира на разред који похађају. Задаци су углавном рачунарски и трају око два сата. Поред теста знања, ученици попуњавају и упитнике о условима учења, мотивацији, породичном окружењу и ставовима према школи.

Задаци су засновани на реалним ситуацијама. Ученици анализирају текстове, тумаче графиконе, решавају проблеме и показују способност критичког размишљања. Циљ није репродукција знања, већ процена функционалне писмености и спремности младих за живот и рад у савременом друштву.

Србија учествује у ПИСА истраживањима од 2003. године. Према резултатима ПИСА 2022, ученици из Србије постигли су 440 поена из математике, 440 поена из читања и 447 поена из природних наука. У све три области Србија се налази испод просека земаља OECD.

Посебно забрињава чињеница да Србија од 2012. године практично стагнира на ПИСА тестирањима. Док су многе земље, попут Сингапура, Естоније и Пољске, спроводиле дубоке реформе и значајно напредовале, Србија већ више од деценије не успева да направи озбиљнији искорак.

ПИСА резултати не мере само знање ученика. Они показују колико је читав образовни систем успешан у развијању функционалног знања, критичког мишљења и способности решавања проблема. Због тога многе државе пажљиво анализирају резултате и на основу њих унапређују своје образовне политике.

Квалитет образовања не одређују само наставни програми и уџбеници, већ и положај наставника, услови рада у школама, социјалне разлике и способност система да сваком детету омогући да достигне свој пуни потенцијал.